Putovanje sa zastavom 101: Cetiri drzave, tri mora, dva glavna grada i jedan kec

Putovanje sa zastavom 101 je nekada bio luksuz bogatijih ljudi. Ko je hteo komfor i sigurnost on bi sa zastavom 101 kretao na put. Danas je putovanje zastavom luksuz i avantura. Cim nekom pomenes da ces kecom do Grcke, svi te nesto roze gledaju. A zasto da ne otici sa kecom na odmor. Put do npr Soluna je ostao iste duzine kao i pre 40 godina. Samo je bolji i kvalitetniji. Gorivo je isto kvalitetnije. Vrucina je ista kao i kad je neki disa isao na put sa svojim kecom pre nekoliko decenija. I to da je on imao samo 4 brzine.
Znaci, moze samo da bude bolje, sada. A kad ako ne sad?!?!?!?!? Zato idemo!!!!!!!!!!!!!!!

I ove godine se rano pocelo sa planiranjem gde na odmor. Neki su za to da se ide na more. Pa dal Grcka ili Bugarska. Pa zenski deo ekspedicije bi hteo da vidi Istanbul (podstaknut gledanjem Turskih serija). Pa se tu postavlja pitanje i kako otici. Turistickih aranžmana ima, i autobusom, a i avionom.
E pa idemo kecom i to da vidimo sve!!!! Very Happy Very Happy Very Happy
Ruta je napravljena i plan je smisljen. Posle onog peha koji sam doživeo u februaru, kec je pripremljen i stavljamo ga na probu.

Kragujevac-Solun-Asprovalta-Kavala-Tasos-Aleksandropoli-Istanbul-Nesebar-Sofija-Kragujevac
Na put valja otici spreman. Zato sam se i zatražio savet ljudi sa foruma. Mehaničar(moj kum) je pregledao auto. To je isto uradio i elektricar, i tom prilikom promenio svećice. Majstor koji održava gas je izvšio jednu modifikaciju, probusio je karburator i skinuo plocu sa karburatora(servis Traka).
Takodje sam poneo nesto od delova, po preporuci. Bobinu, razvodnu kapu i ruku, klinasti kajis, sajlu kvacila, i komutator. Komutator je kod mene sa 6 izvoda, a ja sam poneo sa 7. Elektricar je utvrdio da je to ok. Sve su mi u auto prodavnici Laki ljubazni ljudi dali po sistemu sto popijes platis, a ostalo vratis. Ulje, voda tecnost za staklo su deo standardne opreme, kao i nesto sitnog alata, i baterijska lampa.
Takodje sam se uclanio u AMSS, i na taj nacin obezbedio pomoc na putu ukoliko dodje do nekog problema, tj kvara.
Izvadio sam zeleni karton. Tu je bilo malo problema, jer sam osiguran u Takovo osiguranje. A posto je sada ta firma u nekoj blokadi, ne izdaju zeleni karton. Malo sam se snasao i obezbedio ga za 2000 dinara.
Karte sam dobro pregledao, i na internetu pogledao gde se nalaze plinske stanice i cenu plina po zemljama. Takodje sam pregledao i gde su auto kampovi, posto nam je namera da kampujemo.
Obezbedjen je sator koji smo kupili u metrou za 1800 dinara, duseci i dobro raspolozenje.
Posto idem na krstenje kod Aleksinca, to ce i biti dan kada krecem na ovaj put. Da se ne vracam za KG. Vec da nastavljam pravo za Solun itd.

Polazak 9. avgust 2014. godine

Sipao sam 6l benzina i naravno plin. Plan je da se vozi na plin, a da ukoliko mi on nestane, vozim na benzin do prve plinske stanice. Takodje je ideja da tankam sto vise u Makedoniji i Bugarskoj, gde je plin jeftiniji.
POsto idem prvo na krstenje u selo Donja Pescanica kod Aleksinca, prolazim i svracam u Vrnjacku banju. Pijem kafu i pravim pauzu. Pre banje sam posetio manastir svete Petke kod Stubla(Kraljevo)

Manastir Svete Petke kod Kraljeva

10. avgust 2014. Krstim mog lepog kumceta

I istog dana kec se nalazi na putu za Solun i Asprovaltu. Stajem samo da platim putarinu, Aleksinac- Nis sam isao starim putem(jer sam promasio izlazak na auto put). A putarina posle Nisa je 190 dinara. Put odlican, ali ima sitnih rupa.
22km pre Vranja, a i pre planiranog, mi nestaje plin. To je zbog toga jer sam prilikom krstenja isao do crkve i vozio se malo unaokolo.
Tankam u Vranju 5 l koliko da predjem granicu i sipam u Makedoniji.

MAKEDONIJA
Prelazak preko granice je formalnost, i bez zadrzavanja. Zeleni karton je obavezan za Makedoniju, i traze ga na ulazu. Sipam na Lukoilovoj pumpi plin. Tu sam i promenio 50 e u denare. Kurs 60den za 1 evro. I nece da ti zamene novac, ukoliko ne kupujes kod njih. Plin je oko 36 den.
Voznja kroz Makedoniju i njihovim autoputem je malo neprijatana. To je put koji sve vreme mislis da si na magistrali, jer druga traka ide nekim drugim putem i ne vidis je uopste. Dosta krivina, i jedan deo je magistralni put.
Prolaze se tri naplatne rampe, koje sve zajedno kostaju oko 3 evra.

Pred ponoc stižemo na pumpu Okta na Makedonsko-Grckoj granici. Dolivamo plin, i pravimo kafe pauzu.
Tu se desava prva, a kasnije sve cesca scena.
Sedi stariji par makedonaca u kafeu pred koji se parkiramo. I kako mi stajemo sa kecom, tako oni pocinji:stojadinka, stojadinka, odakle ste... Very Happy Very Happy
Pa kako odakle, iz Srbije brale, iz Kragujevca grada...
U tom kafeu smo zamenili ono sto nam je ostalo od denara i makedonija by by

GRCKA
Prolazimo pasoske kontrole. Problema nema. I jedno 100 metara od granice nas zaustavlja policijska kontrola. Mi stanemo. oni nas gledaju. Zatrazise nam pasos, ali nas i dalje gledaju.
Pitaju,
-a vi na letovanje?
- DA!!
-Olimpik Bic?
-jok, mi brale malo da odmorimo na Tasosu pa idemo za Istanbul.
-evo pasosi nazad i srecan put. kaze ovaj policajac, ali mu nije sve jasno
Kroz Solun prolazimo posle ponoci. Srecu nas sa nasim tablicama, blicaju sviraju masu iz kola.

Naplatna rampa posle Soluna 2.4 evra
Prva naplatna rampa u Grckoj je bila posle Soluna prema Asprovalti.
To je put Ignjacia Odos, i veoma je kvalitetan. Putarina je 2,4e.
U Aprovaltu stizemo oko 2h. Vozili smo 100km/h u proseku na putu. Kasno je i kamp nismo nasli, pa smo tu noc prespavali u kolima.

Ujutru smo otisli do Stavrosa u potrazi za kampom.

Asprovalta

Plaza Asprovalta

Nea Vrasna
U pocetku mi nije bilo jasno gde je koje mesto, jer ima sto ulica, ali se sve brzo ukapira. To je potez, uvala, od 10tak kilometara.
Prvo ide Stavros pa Nea Vrasna, pa na kraju Asprovalta.A plaza je ista i povezuje ova tri mesta. Siroka je i peskovita. Uvece mozes da izadjes i lepo je. Sve nasi ljudi.
A u Asprovalti kad te vide sa kecom, ko da ga nikad nisi videli u zivotu. Vicu: kec!, Dodji da vidis!! Eno ga Kec...
Tamo sam sreo jos jednog kolegu sa istom limuzinom. Registracija Pancevo.
Sreli smo se na semaforu, svirnuo ja njemu, svirnu on meni. Smeju se njegovi iz kola, smejemo se mi. I tako. Kao da se ispricasmo uz kafu, i izjadasmo sve muke. Pohvali smo se za sve sto je dobro. Onako cutke, i uz par sirena na kolima.
Vozim ja polako i otvoren prozor naravno, aprolaze neki ljudi i zena kaze, Milane, jaoj, eno ga auto tvoje mladosti. A ti se samo smeje. Svi ti zavide.
Odosmo dalje svako svojim putem...
Dva dana sam bio u Asprovalti. Cene su kao i svud po Grckim letovalistima. Giros 2.5 evra, kafa 2.5 evra...
Sledeca stanica Kavala-Tasos...

Pogled sa vidikovca na Kavalu

Luka u Kaval

Akvadukt u Kavali

Kroz ovo mesto smo se zadržali samo par sati, dok smo pogledali par znamenitosti. I nastavili smo pravac ka Tasosu, to jest prema luci Keramoti odakle cemo trajektom na ostrvo.

TASOS
Cim smo sisli sa auto puta, iskljucenje za Keramoti. Potražili smo plinski stanicu i dopunili plin. Cena 0,9 evro centi. Imali smo informaciju da na Tasosu nema plina. Ali smo kasnije utvrdili da ga ima.
Stizemo u Keramoti, kupujemo karte za trajekt. To je mala luka odakle idu trajekti za Tasos, za grad Limenas. Do Tasosa moze i iz Kavale, ali je trajekt skuplji, i svi idu iz Keramotija.
Vožnja trajektom je oko pola sata. Cena je 16 evra za auto i 3 evra za svaku osobu. U jednom pravcu. Nikavih neprijatnosti nema. Sam ubacujes i izbacujes auto na trajekt. Radnici na trajektu te usmeravaju i pokazuju ti gde parkiras auto. Kad kupujes kartu za trajekt dobijas i mapu ostrva. Mape deli neka privatna firma i nema veze sa cenom karte. I ovo je pravi potez.
Meni u principu ta mapa ne treba. Odacu jednu tajnu, ja sam 5-ti put, povratnik, na ostrvo Tasos. I na ovom ostrvu imam napravljenih oko 4000 kilometara.

Mi na trajektu

Galebove mozes da hranis iz ruke.
Ovo sam doziveo samo ovde. Vozio sam se trajektom i na Krf, i na Skijatos, i na Zakintos, ali galebovi su ovako pitomi samo ovde na Tasosu.

Silazak sa trajekta, i dolazak na ostrvo Tasos

Zastava 101 u luci Limenas na Tasosu.

mapa Tasosa
Svako ko dolazi na ovo prelepo mesto, bi trebao da se pozabavi ovom mapom.
Ovo ostrvo je u obimu dugacko oko 100km. Put ide uz obalu, i veoma je prijatan za voznju. Plaze se vide sa puta, pa mozes da biras na licu mesta koja ti se svidja, a koja ne. A ovih drugih nema
Ja sam se uputio u mesto Pefkari, u kome se nalazi kamp koji je odlicno pozicioniran izmedju Limenarije i Potosa. Ali posto je to mesto nekih 50km od silaska sa trajekta do kampa, pravili smo pauzu dva puta. Plaza, kupaci i rashladjivanje. Kamp ce da saceka do predvece

Plaza kod Skala Kalirachi

Kec ispred ove plaze
Posle pauze za kupanje, otisli smo u kamp Pefkari

Kamp Pefkari
Ovaj kamp je odlicno pozicioniran. Nalazi se na jugozapadu ostrva, izmedju Potosa i Limenarije. Kamp je uredjen, put stranaca. I tesko je naci slobodno mesto za sator, a kamoli za nesto vece. Cene su uobicajene za kamp. Oko 5.5e za sator i po 5.5e po coveku. Nas dvoje i sator ukupno 16e, tj po 8e po osobi.
I u kamp ti mi ulazimo sa kecom, a Poljaci ustaju sa svojih lezaljki i vicu: Zastavka, Zastavka...!! Deca trce za autom, kao u Kustinom filmu. Svi nas gledaju, onako pozitivno i smeju se. Prilaze italijani, gledaju. Pa brale, to je vas auto sta se cudite. A njima cudan zadnji kraj. Kapiraju oni napred. To je to, 128. Ali pozadi. What the f**k? A poljaci su vozili keceve pa znaju ljudi. I njima drago kad nas vide sa kecom.
Svi prilaze i nude pomoc, kampertski duh se oseca. Tu su ljudi okolo, svi spremni da pomognu, a opet svi diskretni, i svako gleda svoj posao. Komsije su nam bili Francuzi.
-Bonzur, oni nama,
-Bonzur mi njima, a oni odusevljeni.
Ljudi iz Sent Zermena...
U ovom kampu se oseca da je guzva, i ceka se na tusiranje, wc...A i kad se dodje na red za tusiranje-hladna voda.
Limenarija

Klopa u Limenariji.
Cene su iste kao i svuda po Grckoj.
Giros oko 2.5e, frape oko 2.5e, grozdje oko 2e, voda 1.5l oko 1 evro
[img][/img]
Detalj iz Limenarije

Potos uvece
Pa smo otisli i do Teologosa
A ujutro smo krenuli da obilazimo plaze, koje se nalaze na toj juznoj strani ostrva.
[img][/img]
Tripiti Beach
[img][/img]
Hotel Blue Dream Na Tripiti Beach
[img][/img]
Aqua-bik
Ovaj hotel se nalazi odmah uz plazu. Mi smo svratili na kafu. Pa se malo okupali u bazenu. Pa nas ljubazni domacini pozvase da se prikljucimo aerobiku u bazenu. Ana nije htela, a ja sam prihvatio. naravno. Ugrckoj je sve opusteno, i svi se zezaju.
[img][/img]
Anci igra simultanku na Tripiti beach


Metalia

Paxis beach
[img][/img]
Bar u obliku broda na Paxis beach

Manastir Svetog Arhangela Mihajla
[img][/img]
U manastiru
Manastir je prelep, i definitivno ga treba obici.

Plaza Aliki
Ovde je velika guzva. Pored ove plaze se nalazi anticko mesto, gde je vrseno iskopavanje mermera.
Nastavicemo ....

[img][/img]
Kod Aliki plaze

Paradajz beach
Na ovoj plazi smo prvi i jedini put osetili neku neprijatnost u Grckom turizmu. Cena lezaljke, plus cena suncobrana. Pa jos ako hoces da popijes nesto.
Toga u Grckoj, u principu, nema. Narucis kafu, dobijes suncobran. To je normalno. Pa neces valjda da kad narucis u kafani kafu, posebno da platis i sto i stolice gde ces da popijes. Plaza je lepa, ali ne preporucujem zbog ove bahatosti.
[img][/img]
[img][/img]
Paradajz beach. Do nje se silazi po strmom i neasfaltiranom putu. Mi smo s kecom sisli.

Vozimo se mi tako Grckim drumovima pored mora, a kec na 2000 obrtaja, temperatura na optimumu...Opusteno. Lakat kroz prozor. Kome treba klima
[img][/img]
pogled iz keca dok vozis
Sizemo u Skala Potamija aka Golden Beach aka krisi amudija
[img][/img]
Pogled na Golden Beach, Tasos

Plaza na Golden beach
Stizemo na istocnu stranu ostrva. Tu je sledeci kamp Golden beach i nasa sledeca baza za obilazak ove strane ostrva.
Golden beach je potez, uvala, koga cine dva mesta. Skala Potamina, i manje poznato mesto Skala Panagia. Ali je cela uvala poznata pod imenom Golden beach, ili Krisi Amudia.
Kamp Golden beach se nalazi u delu Skala Panagia. I odlucili smo da se prvo smestimo, pa da krenemo u obilazak.

Nas sator.
Sator smo kupili nov u Metrou. Jes da da je kostao, ali vredi svih 1800 din Laughing , a i mnoooogo vise. lako se sklapa i rasklapa. 5 do 10 min je dovoljno vremena. Ima zastitnu mrezu za komarce, i dovoljno prostora. 190cmx200cm, sator za tri osobe. U satoru duseci, i spavas ko beba.

Raskrnica u kampu.
Boju satora smo birali da se slaze uz prevozno sredstvo Very Happy . Kamp je odlicno organizovan. Ulice i placevi za sator su u 90 stepeni. Svaki plac ima svoj broj. Kamp me odusevio, i smatram ga za ozbiljnijeg od onog u Pefkariju.

Kupatilo

Higijena na visem nivou. Ljudi koji su zaduzeni za higijenu su tu non stop. Stalno se vrsi ciscenje, dezifekcija. Stvarno sve pohvale ovom kampu.

[img][/img]
Jedna od ulica u kampu
Ljudi su se organizovali extra. Napravili su dvorista i bukvalno od satora, napravili male vikendice. Ogradice ipred satora, pa neke stazice. Da covek proseta po kampu i da se divi ljudskoj masti.
Cene u kampu Golden beach su kao i u ostalim kampovima. Oko 16 e za nas dvoje za jedan dan. Imaju wifi, moze da se koristi i njihov komp. Svi ljubazni, higijena na visokom nivou. Sve pohvale.
Ali mi nismo dosli da trosimo vreme po kampu.

[img][/img]
Panagija

Jos jedna od ulica u ovom selu, nadomak Limenasa

Most ljubavi u Panagiji

Stari grad u Limenasu
Na Tasosu ima svega, od antike do romantike. Sve je na ovom ostrvu lepo, samo Giolu treba zaobici. To je bazen u steni, na jugoistocnoj strani ostrva. Nije to bas ni ruzno, ali se tesko dolazi do toga, i gubi se mnogo vremena

Pogledas na Limenas sa anfiteatra

Peli smo se i razgledali. Istrazivali, a onda je pao secer

Baklave u Limenasu, neprocenjivo

Posto smo napunili baterije a, i noc je pala, kamp here we come. odmaranje za nastavak puta...

Ujutru napustamo kamp.
I pravac mermerna plaza i makrijamos plaza.

Mermerna plaza
Ova plaza se nalazi oko 4 km od makrijamos plaze, koju je lako naci. Sitan pesak je na plazi sa mermernim kamencicima. Kamencici su hladni, iako je napolju 35 stepeni. Nekada je bila nepoznata, i nije bilo guzve na njoj. Danas je gotovo nemoguce naci mesto...

Kamencici

Detalj sa mermerne plaze
Posle prijatno provedenog vremena, sa zalom napustamo ovu plazu i krecemo dalje. Sledeca stanica, plaza makrijamos.


Makrijamos plaza
Ovo mesto je kompleks hotel-bungalovi. Privatnog je tipa, i postoji kapija kroz koju mora da se udje da bi se doslo do ove plaze. Ulaz u privatan kompleks, se na zalost placa i iznosi po 3 evra po coveku, a cenkanjem se dolazi do cene po 2 evra po coveku.

detalj sa Makrijamosa

Bungalovi na Makrijamosu
Nastavljamo put dalje. Posto je Tasos ostrvo mermera, meda i maslina, odlucili smo da kupimo maslinovo ulje koje se pravi na Tasosu. Nesto domace.

Fabrika maslinovog ulja u selu PANAGIJA

Karta za trajekt, za auto 16 e
Karta za odraslu osobu je 3 evra.
Ponovo ista procedura oko ulaska na trajekt. Auto je nizi od ostalih pa moze da se zavuce i da bude u hladovini, Voznja traje pola sata.

Kec u hladovini

Silazak sa trajekta, a ujedno i napustanje ostrva Tasos

Tasos by by

Sa trajekta silazimo, i ponovo smo u mestu Keramoti. Odatle idemo na auto put i pravac Aleksandopoli.Sipamo ponovo plin pre ulaska na auto put. Cena 0.9 e.

Auto put Ignjacia Odos
Putarina do Aleksandropolia je 2,4evra. Placa se kao i u Makedoniji. Naidjes na naplatnu rampu, nema uzimanja nikakvih kartica, samo platis prolazak, i vozis dalje.
Do Aleksandropolia ima da se vozi preko 100 km. Skoro sve uz more. Vrucina je. Pa usput cim vidis dobru plazu, ti keca ukoci.

Aleksandopoli

Jedna od plaza na ulasku u Aleksandopoli
Zaista je prijatno za voznju. Sve vreme vidis more, i ukoliko zelis da se rashladis, lako mozes to i da uradis. Parkiranje nije problem nigde.

Sednes popije kafu, okacis se na wifi. Odpavas na lezaljci, ukoliko si se umorio od puta. Deonica Ignjacio Odos nudi dosta toga.

A kod plaze ima raznih prevoznih sredstava
I Ajde da se smestimo u kamp, odakle cemo produziti prema Turskoj. Posto smo imali problem da nadjemo kamp u Asprovalti i Nea Vrasni, krenucemo sa plaze malo ranije.
I naoruzali se strpljenjem, vec u ubedjenju da cemo isto morati sat-dva da trazimo. A ono za 5 min, odmah na ulasku u grad. Kamp. I to, na prvi pogled, deluje da uliva poverenje.

Kamp u Aleksandropoliu
U kampu standardne cene. Sator 4.2 e, osoba 5.3e. Ukupno dve osobe, i jedan sator 15,84e. Valjda ima neka taksa.
Pefkari je bio 16.5e po noci.
Golden beach je bio 15.3e po noci. (evo i preciznih podataka, sad sam pronasao racune)
I tako, opet ista prica. Ulazimo mi kecom u kamp. Ali ovaj put svi cute. Niko nista ne prica. Nema onog: kec!! Sve grci. Valjda se kec nije prodavao ovde na granici sa Turskom. Mozda su nasi turisti slabo dolazili cak dovde. Svasta se pomalja kroz glavu. Bilo kako bilo, pocinje montaza satora. Prilaze tu neke prve komsije. Jedan Grk, nosi po limenku piva i pita jel treba pomoc. Mi se ispricamo tu malo snjim i probismo led.
A jel to Alfa Romeo? Poce grk. Ponudio bih ja vama pomoc i ovako, ali kad sam video auto. Sigurno nije Alfa? Jorgos zivi u Nemackoj, a poreklom je iz Aleksandropolia...Caskanje...Sklapanje novih poznanstava...

Unutar kampa, i nase mesto
U ovom kampu prskaju protiv komaraca. I kamp je slicno organizovan kao Golden beach. Za ovaj kamp sve preporuke i pohvale.
[img][/img]
Ima i ozbiljnih kampera

Faros u Aleksandropoliu

Ovo samo deluje da je prazno, jer za 20 tak min ce biti kao da si rekao sad. Narod izlazi seda...
Nekako predvece pocinju iste slike da se slikaju. Stomakom

Giros, kebab...

Faros uvece
Uvece je ogromna guzva u ovom gradu. Grad je veliki. To je vise grad, nego sto je turisticko mesto. Nema onih dzidza bidza, suvernirnica.

Glavna ulica
I tako sad je na redu da zamenimo evre u lire. Odemo do menjacnice kurs nepovoljan 2,7 (a treba 2.9). Sta ces, menjaj i cuti. Jos treba i da se parkiramo. A guzva. Prilazi Grk, kaze stanite slobodno ovde, ja garantujem. Odakle ste, iz Srbije? Pa ja sam vozio ovaj auto 30 godina. TZastava!!!
A ovu rec zastava, tj prvo slovo Z, izgovara cudno. Kao kod tzaciki salate. Tzastava
I tako je TZastava , opet prosla primeceno, ovaj put na 30km od Grcko-Turske granice.
Ujutru smo krenuli za Tursku. Izasli na autoput i bez ikavih problema se uputili prema granici.

Grcka by by

Odlicna reportaza i putovanje , jedva cekam da se zavrsi komplet , da pogledam i ostatak putovanja. Bravo druze, svaka cast

Granica je s Grcke strane formalnost.
Ali I sa Grcke i s Turske strane se nalaze naoruzani vojnici. Sa jasno istaknutim oruzjem. To nisu diskretno sakriveni revolveri. To su duge cevi, sa prednje strane svakog vojnika. Obe ruke stoje na oruzju, kao da ce da zapucaju svaki cas. Oseca se tenzija.
Turska granica( prelaz IPSALA) je nesto ozbiljnija po pitanju kontrole. Tri punkta i tri kontrole pasosa. A vojska se tu opet vrzma oko tih punktova. Tu prelazis preko siljaka orenutih u kontra smeru, koji sluze da bi izbusili gume nekom ko bi presao nedozvoljeno prelaz. Meni je to pomalo smesno, ali i podsetnik kakvih se sigurnosti nasa zemlja odrekla, da bi pristupila nekom pred sporazumu oko predugovora o ulasku u evropsku uniji. I Grci i Turci imaju razvijenu vojsku.
Sto se naseg prolaska tice, odmah su nas izdvojili iz kolone. Kao neka kontrola. Mi opusteno, jer nemamo nista oko cega bi se potresli, osim komutatora sa 7 izvoda gepeku . U Turskoj jos uvek ima nekih svercera, koji voze neke krntije, pa kad su videli stariji model auta, malo su carinici pomesali loncice.
Tu prvi put pokusavam da dodjem do vinjete za auto put. Pitam gde se kupuje, da li ima neki prospekt kako se koristi. Odgovor je pitaj u PTT. ??!!!Odem ja u PTT, tu na granici, kaze covek ne kod nas, vec na bilo kojoj pumpi. Dobro, koliko kosta i kako se koristi, pitaj njih. OK. Idemo na pumpu pa cemo tamo da pitamo.

TURSKA

Zvanicno smo usli u Tursku
Odavde prestaje da vazi evro, a pocinje da vazi lira. Nema vise giros, ali ima kebab, i nema vise Egejsko, pocinje Mramorno more.
Put je odlican, magistralni je. Pa iako nismo uzeli vinjetu, ne mora odmah da se placa putarina, i opusteno dok je ne kupimo. Do Istanbula se prolaze mesta Kesan, Terkirdag i Silivri, ili tako nesto. Mi smo mislili da su ovo mala mestasca. Kesan je mesto kroz koje prolaze oni koji idu na letovanje u Tursku, npr u Sarimsakli. Tu na jednom kruznom toku nam se ukrstaju putevi sa njima. Sva mesta preko su 100 000 stanovnika. I to izgradjena i bogata.
Sve vreme ne vozimo uz more, a tek u Terkirdagu se dolazi do Mramornog mora, i ta deonica do sve do Istanbula je manje vise uz more.

Put je magistralni, i ima po dve saobracajne trake za smer. Trake su odvojene kanalom.

U Turskoj saobracajni propisi ne vaze u toku voznje.
Kada bi doslo do nekog incidenta, npr sudara, i kad bi policija izasla, tada bi verovatno vazilo ko je koji propis prekrsio. Ali u toku svakodnevne voznje, propisi ne postoje. Kao kad deca voze bicikle u grupi po selu. NPR ja sam brzi, imam prednost. Ili ja sam alfa muzjak i naravno imam prednost. I tako neka pravila. Zmigavci ne postoje, ali zato je sirena nadoknadila sve svetlosne pokazivace pravca.

Tekirdag, mestasce sa 180 000 stanovnika
Mesto gde smo hteli da sipamo plin, promenimo evre po povoljnijem kursu. Kupimo vinjetu. Ali to u Turskoj ne ide bas lako. Na pumpi neznaju engleski. Kurs gori nego na granici. Cena plina skuplja nego sto bi trebalo. Vinjeta nema. Ima kao na SHelovoj pumpi. Menjaj evre , i sipaj plin, sta ces. Ne moz da vozis bez plina.
Cena plina 2.73 lira, kurs 2.7 lira za 1 evro. U Prevodu plin skuplji od 1 evra. Ali smo posle provalili da je ca na pumpama koja su uz auto put. Cim se sidje sa auto puta u neko naselje, plin pada na 2.4 lire, a kurs se penje na 2.9lire po evru. Trazimo jos tu Shelovu pumpu za vinjetu Jos uvek nismo utvrdili kako radi, koliko kosta itd...

U Turskoj mozes sve da vidis, od najboljeg BMW-a pa do najobicnijeg konjica koji rstari drumom. Takodje ima dosta starijih modela Fiatovih automobila, koji su se najverovatnije proizvodili u Turskoj kao sto je zastava bila kod nas Pa iako su Stari modeli, moguce da im je godina proizvodnje svezija, sto je bio i nas slucaj.

Mramorno more nam se ukazuje u Tekirdagu
Nalazimo Shelovu pumpu.
-Dobar dan jednu vinjetu, molim.
-Ne radi sistem.
-Prospekt?
-Nema.
-Da li znate, molim vas, koliko koliko kosta, i kakav je sistem naplate auto puta.
-Ne znamo.
-Fala lepo
Na karti, vidimo da, do Istanbula, postoji magistralni put, i da je moguce otici bez izlaska na auto put. To i cinimo. Jer ne zelimo da nas neki Turski policajac sa brkovima, opauci sa nekom kaznom od npr 300e sto nemamo vinjetu, a putarina ne moze da se plati rucno. A kao, niko nezna engleski.

Putokaz za moto, i auto put do Istanbula

Moto put
Nama je u pricipu sve jedno, jer je put dobar, a kec ide 100 km/h, putnom brzinom.
Slabo sam ga vozio preko toga. Sto zbog potrosnje, sto zbog same izdrzljivosti automobila. naime pored puta je dosta cesta pojava da stoje automobili sa podignutom haubom. I to noviji modeli i poznate marke. WV, reno ... Mi polako. Stotka, 3000 obrtaja. Opusteno. Samo jos da resimo tu vinjetu.
Priblizavamo se Istanbulu i na 25 km od grada krece guzva.

Guzva u ovim predgradjima Istanbula, kroz koji ide auto (moto) put, je cas velika, cas nije. Zavisi valjda od toga kad se ukljucuje neko naselje na ovaj put. Toliko ima puteva, da u jednom momentu vise nisam bio siguran gde se tacno nalazim. Stajem na shelovu pumpu da pitam za pravac. Tu bude neki Turcin koji pola prica srpski pola rusko- bugarski. Sporazumemo se nekako. Imaju vinjetu!!! Konacno!!!!
-Aj, daj jednu. koliko kosta?
-Vinjeta 7 lira. Lepi se na soferku, i kredit skida automatski sa vinjete, kad se prodje kroz naplatnu rampu. I vinjeta se dopunjuje, na shelovim pumpama.
Pa jel to 7 lira kredit ili znaci jos treba da uplatim dopunu?
-Samo vinjeta 7 lira, a dopuna minimalno 30 lira.
-Koliko kosta pravac Istanbul- Edirne, kad se budem vracao iz Turske?
-Ne znamo.
-Koliko ima naplatnih rampi na tom pravcu?
-Ne znamo.
-koliko kosta prolaz kroz jednu naplatnu rampu?
-Ne znamo.
-Prospekt?
-Nema.
-Pa kako da znam da ne ostanem bez kredita?
-Pa ti uplati sto vise.
-Pa sta cu posle s tim novcem, sto mi ostane na vinjeti?
-Imas kad opet dolazis u Tursku.
-Pa kad cu ja s kecom da opet dodjem Tursku, ...
Kupujem j***nu vinjetu sa 30 lira kredita, oko 11e za nekih 150km auto puta koji cu preci na pravcu Istanbul-Edirne, kada budem isao za Bugarsku.

Vinjeta U Turskoj

ISTANBUL
U potrazi smo za hostelom. Dosli bi mo do njega, ali na mapi grada se ne vide jednosmerne ulice. GPS nismo poneli. Vrtili smo se malo i stalio jedno 100 puta da pitamo, kako da dodjemo do hostela. Neki neznaju engleski, neki znaju i engleski i gde je hostel, ali jednosmerne ulica, i kako doci, enigma je.
I tako stojimo ti mi i gledamo na Mramorno more, kad prilazi jedan tip na Vespi. De ste zemljaci!! Vi sa kecom!!!! A majko moja!!!
Covek je iz Skoplja, Makedonac, i drzi u Istanbulu restoran. Pravi sarajevski rostilj. Kaze covek, pa to vam je tu 50m. Pozva svog radnika, Turcina, da sedne sa nama u auto i pokaze nam put do hostela. Posto ne moze jer zuri.
Tu se napravila jedna greska. Naime Turcin ne zna engleski. Pokazao nam je put i stigli smo, sve ok. Ali nije znao da nam objasni kako da nadjemo Makedonca, i da mu se zahvalimo. Dajem Turcinu 5 evra cast, sto nas je navigirao po sokacima. Zaista je bilo blizu, jedno 50 m, ali jednosmerne ulice

Hostel Neverland (ovaj sa ovim crtezom)
Smestaj smo rezervisali preko neta. 16 evra po osobi, sa doruckom. Nalazi se u naselju Beyoglu, mozda i idealno mesto za razgledanje Istanbula. Trg Taksim i Istiklal Caddesi, su tu, mozes peske. Takodje je linija T1 blizu pa mozes gradskim prevozom, do Grand Bazara i Sultaahmeta. Otrilike tako smo i mi isli. Kola nisam koristio po Istanbulu, vec samo gradski prevoz.
Sto se hostela tice, mladi ljudi, opusteni. Mozda su cak u nekom modernom hipi fazonu. Problema nije bilo. Svi su nas prihvatili ok. Cak mislim, da su bili ubedjeni, da smo i mi svojim retro autom u istom fazonu kao i oni. Naravno svi su se oko keca raspitivali.

Hostel iznutra

Istanbul karta
Nesto kao kod nas, bus plus, uplatis kredit i vozis se. Cena voznje 2.15 lira, a karta 6 lira. Ali mozes da vratis kad vise neces da je koristis, pa odbijes novac nazad.

Aja Sofija
Stigli smo na odrediste. Aja Sofija je najveci pravoslavni hram podignut u to vreme. Sada je muzej, a jedno vreme su je Turci koristili kao dzamiju... Ima sve na wikipediji, pa koga zanima nije lose da pogleda.

Aja Sofija iznutra

Mozaik na zidu Aja Sofije
Puno mozaika, koji su ocuvani, jos iz vremena kada je ovaj hram koristio svojoj prvobitnoj nameri.
Preporucio bi svima, kada idu u sopstvenoj reziji, cim udju u hram, pogledaju i potraze TV sa leve strane. Tu stoji TV i stolice. Nesto kao mini konferencijska sala. Na TV-u non stop ide na engleskom jeziku istorijat i video zapis vezano za ovaj objekat. Dobro je to prvo odgledati, pa krenuti u razgledanje.

Andjeli na stubovima

Turski dodaci, iz vremena kada je Aja Sofija bila dzamija

Okrugli dodatak u Aja Sofiji, meni nepoznatog znacenja

Mnogo toga ima da se vidi u ovom hramu, sada muzeju. Cena ulaznice je 30 lira. I najbolje je otici pre podne i izbeci ogromne guzve koje se stvaraju. Stvarno bi moglo da se okaci 50 slika, i da stvari ostanu nedorecene.

Tomb (grob) Mehmed Pase Sokolovica, i Sultana Selima II(sina ovog Sulejmana iz aktuelne serije)
Grobovi su ispred dzamija. I to u zidanim objektima. Svi znacajni turski vladari, i poznati, su sahranjeni tu, vrlo blizu jedan od drugog. Skoro svi u Istanbulu. Pa ko hoce i zeli moze da ih pronadje sve. Ja sam potrazio Murata I koji je poginuo na Kosovu, ali on je sahranjen u Bursi. U to vreme 1389 godine, Konstantinopolj je jos uvek bio slobodan. Istorija ima i na wikipediji, pa da ne drzim casove istorije...

Hurrem Sultan hamami

Ovaj hamami je sada pretvoren u restoran, a nalazi se tik uz Aja Sofiju, koja je ocigledno i danas dosta dominantan objekat. A Turci su ocigledno sve pravili oko nje.
I sve dzamije dosta podsecaju na ovaj objekat. Kao da je bila uzor tadasnjim arhitektama.

Plava dzamija
Pogled iz pravca Aja Sofije. Mozda je do mene, ali ovaj objekat ima mnogo slicnosti sa predhodnim objektom (A S). Bilo kako bilo, stvarno je nastvaran, i impozantan.

Dvoriste Plave dzamije
Ova dzamija ima 6 minareta. To je valjda zbog nekog prkosa Egipatskim islamistima koji imaju pet minareta. Pogledati na wiki, koga zanima.
Meni to govori o inacenju, i kao, imati vecu kucu od komsije. (ovaj, ciji li smo mi to mentalitet preuzeli)

Plava dzamija iznutra

Obelisk iz Egipta, donesen u vreme Vizantijskog carstva, nalazi se na prostoru nekadsnjeg hipodroma
Jedan od vizantijskih careva bio je i car Dusan silni.

Cesma na drugom kraju hipodroma.

Kuca Ibrahim pase ( s druge strane hipodroma je Plava dzamija, 50m je razdaljina)

ovo oznacava mesto odakle je pocinjao Carigradski drum, i odakle se racunala razdaljina puta.

Ulaz u Toplapi palatu
To je otprilike sve, sto se nalazi na Sultanahmet trgu. Ima jos i cisterna basilika, ali je nisam slikao.

Dalje smo otisli na grand bazar, ili Kapali carsija.
To je otrilike jedan veca pijaca, na kojoj ima svacega. I menjacnice, i klopa, i zlato, i suveniri...

Grand bazar

Mi i dzidzbize na Grand bazaru

Zacini

Izlog sa zlatom na Grand bazaru(kapali carsiji)
Raznovrsna je ponuda na Kapali carsiji(Grand bazaru)
Put nas dalje vodi u Sulejmanovu dzamiju. Mesto gde je sahranjen sultan Sulejman, onaj koji je osvojio Beograd za Turke. Njegova zena Hurem, i ostala mnogobrojna rodbina.

Sulejmanova dzamija

Sulejmanova grobnica

Sulejmanov grob
Ovaj Sulejman je u narodnim pesmama bio poznanik Kraljevica Marka

Gledi care na četiri strane,
Ne ima li tko bliže do Marka:
Al' kod Marka nigdi nikog nema,
Već najbliže care Sulejmane;
Car s' odmiče, Marko se primiče,
Dok dotera cara do duvara;

Tu odmah, ali u drugom objektu je i grob Hurem, Sultanove zene.

Posle ovoliko obilazenja dzamija, javila se zelja da pronadjem Vaseljensku patrijarsiju. Tu je patrijarh, koji je prvi medju jednakim u pravoslavnim crkvama. Iako sam na netu pronasao adresu, pokusaj je ostao bez uspesan. To jednostavno nije na toj adresi, i nije lako pronaci, jer kad pitas nekog.... jednostavno ne treba se osloniti na pouzdan odgovor od strane Turaku u vezi ove stvari. A Turci nisu posten narod ni po kom pitanju. Ali, malo kasnije cu vise o tome.

Isticlal Cadessi
Ovo je ulica, kao Knez Mihajlova u Beogradu. Mnogo naroda, prodavnica, slobodnih umetnika...

Isticlal Cadessi

Za onog ko ozedni, sok se pravi na licu mesta. Samo mora da se plati

Isticlal Cadessi je uvece prepuna naroda

A, vece je vreme, kada se prave fotografije stomakom

Kebab
Pa ti onda padne secer

Baklave u Isticlal Cadessi

Pa malo kadaif, i pistaci

I malo caj, i nek ide zivot
A uvece odes do Bosfora.

Azija i most koji spaja Aziju i Evropu.
Ovde sedis, opusteno. Pijes caj. Ispred tebe Bosfor. Sa mora dolazi hladniji vazduh, a iza tebe, s kopna, topli talas vazduha. Cuju se talasi, koji u tacnom vremeskom razmaku, udaraju o obalu na kojoj sedis. Udaraju u Evropu. A ti, preko puta, gledas Aziju. Da pruzis ruku, ma cini se mozes da je dohvatis. Misli te prozimaju da je to drugi kontinent. Tako blizu, a tako daleko. Koza se nekako jezi. I hvataju te zmarci.
A Turci... e to je prica koju ne treba izostaviti. Hoce da te predju. Ili da se bolje izrazim preci ce te skoro 100%. Ili ce da ti zakine u kusuru, ili ce da ti podvali u ceni. Ili ce biti navalntan da ce te biti sramota da ne kupis neku stvar Ili se kao ljuti i pravi dramu sto si pogledao kod njega a nisi kupio. Izuzetno su bezobrazni i navalenti, pa ko ide na odmor tamo treba da racuna na ove stvari. Cene nigde nema, a tera te da kupis. A kao ne razume engleski, a ni srpski. Ma ustvari tad ne razume ni turski. A razume da hoce da ti uvale da kupis, bilo sta. samo da kupis, tj da budem precizniji, samo da im das lovu. To je najbitnije. Cenkanje kod njih naravno da vazi, kad su pocetne cene 10 ili 20 ili 100 vece nego sto bi trebalo da budu. Npr odes u pekaru da kupis burek, cena normalno nema, on te pita koji vise volis sa sirom ili mesom, pa dok ti pokusavas da utvrdis cenu, on te kao ne razume, i isece ti burek, pa ti onda trazi lovu. I ti se onda nadjes u situaciji da je burek isecen, a ti kazes nisi ni hteo da kupis dok ti ne kaze cenu. A on se pravi lud I navalentno pokazuje ti da treba da uzmes i da platis. E tog momenta razume sve, pa i spanski.A ako hoces da odes, onda si uvredio(jos jedan od stoseva) sto neces da kupis..... Izuzetno navalentan narod. I tu su dobili sve minuse od mene. Oni vrlo dobro znaju ko je stranac a ko nije. I naravno pravi se razlika. A ovaj primer burekom, j samo da bi objanio uopstenu siku. To se desava svud i a svakom mestu. Cak i ka ti kazu koliko kosta konacan racun moze da bude veci od onoga sto mislis da ce biti, jer oni ti dodaju jos npr i uslugu, ili tako nesto. CUVAJTE SE TURSKIH PREVARA!!!!
U Istanbulu smo bili dve noci. Tako da smo obilazili i druge stvari.

Galata toranj

Taksim trg

Dolmabahce palata
E, odmah tu, pored Dolmabahce palate, nalazi se luka Kabatas. Odatle mozes brodicem do Azije. A posto je nama Evropa postala pretesna...Nije tesko sabrati dva i dva. IDEMOO U AZIJU!!!!!

Brodic koji plovi do Azije
Ovaj brodic je u sklopu Javnog gradskog prevoza Istanbula. Karta za njega kosta, tacno onoliko, koliko kosta i za tramvaj, ili metro. Oko 2 lire.

Ukrcali smo se, za krstarenje preko Bosfora

Azija na dohvat ruke

Dok u Aziji, i prvi koraci napravljeni na tlu Azije

Azijski deo Istanbula
Ovde sam primetio da u Azijskom delu nema toliko dzamija. Takodje burke i zavijena lica, koja su u Evropskom delu Istanbula uobicajena stvar kod zena, ovde se retkost. U Azijskom delu Istanbula, zene i devojke mozes videti u mini suknjama, pustene kose. Najnormalijeg izgleda, kao sto mozes videti neku devojku u Engleskoj, ili bilo gde drug. Stekao se utisak, da je sve ono u Evropskom delu Istanbula, nekava farsa, ili deo nekog folklora.
Posto smo u Aziju dosli preko Bosfora, povratak smo odlucili da bude ispod Bosfora. naime, turci su prokopali tunel ispod bosfora, kroz koji ide redovna metro linija.

Metro

Unutar metroa
Cena karte je ista, kao i kod ostalog javnog gradskog prevoza u Istanbulu. Metro je Odlican. Samo sto se kroz ovaj tunel nista ne vidi, pa je voznja brodicem dosta zanimljivija.

Tramvaj, jos jedan vid javnog prevoza. Ovaj je na liniji T1

Ovo je restoran , a ne prevozno sredstvo
Sedamo u kola, i polako napustamo Istanbul

Par fotki iz kola

Prolazimo kroz naplatnu rampu, po prvi put. Sve je elektronski, i prolazis bez problema. Rampa se otvara automatski, valjda skida kredit sa vinjete. Nigde ne pise koliko kosta, ili koliko ti je ostalo kredita. Cak sta vise, na natpisima se pored HGS oznake, koju mi imamo, javlja oznaka i obavestenje za OGS. A pokusao sam na internetu da pronadjem objasnjenje, tamo se javlja i oznaka KGS?!?!? I sve je naTurskom. Sta god to bilo. Mi idemo dalje autoputem. Ne moramo sve ni da ukapiramo.
Na povratku iz Istanbula, na jednoj pumpi stajem da sipam plin. prilazi jedan tip, zarastao, brada, plav. Vidim nije Turcin. Na ledjima nosi ogroman ranac. Prilazi i kaze:
-Dobar dan, ja sam Slovenac, jel moze voznja do Srbije!!!!
-Ne moze, ne idem u Srbiju, al moze dokle ti odgovara s nama
-Cim sam video keca, svanulo mi je !!!!
I tako pokupimo Slovenca, koji se zove Arne, iz Ljubljane je. Isao je u Kirgistan, Iran...Stopa do kuce. Traking. Odvezli smo ga dokle mu je odgovaralo. Jer smo mi otisli u Nesebar, a on produzio za Sofiju.

I tako vozmo napustamo Tursku, dok nas prate kola tajne sluzbe Turske policije . Valjda su i oni culi da u gepeku imam komutator sa 7 izvoda.
Turska by by

Sta bi dalje sa reportazom??
Bugarska i povratak u Srbiju?



Bas sam je pratio i bila je odlicna

Bugarska

Dalje smo se uputili u Bugarsku. Granicni prelaz Malko Trnovo. Al nije da je malko, vec je mnogo trnovito.
Na karti se ne vidi da je to planinski prelaz. Znaci penjanje, pa spustanje. okolo suma i planine.

NA putu nema guzve, jer ovaj prelaz nije jedan od glavnih, ali je najblizi ako se Istanbula ide na Bugarsko primorje.

Turska granica sa Bugarskom
Na Turskom delu granice opet ista procedura. Tri pasose kontrole, ali ovaj put bez teskog naoruzanja. Mi ne svercujemo nista, i samo opusteno prolazimo.
Dolazimo do Bugarskog dela granice. Tu sledi Bugarska dobrodoslica turistima. Prvo ide punkt dezinfekcije. Traze ti da im platis dezinfekciju automobila 3 evra. Ja kazem hvala ne treba, dezinfikovao sam pre neki dan. Kaze obavezno. Dam 5 evra, jer jos nisam zamenio evre u leve. Majstor mi vrati 2 evra, al sve u nekom sitnisu po 50 centi i 20 i 10. Tu mi i uvali neke bugarske pare umesto centa(tek sam kasnije provalio). Mislim se ja ... ajde idemo dalje.
Nema veze dao sam 3 evra idemo dalje. Stizemo na punkt carine. Taman da kazem ovom cariniku da nije lepo sto ti uzimaju novac, a da jos nisi usao u zemlju, i da to nije lep gest prema turistima, kad neka zena carinik odmah:
-daj zeleni karton
ja pomislih da joj kazem da zeleni karton nije obavezan za Bugarsku, kad ona opet
-sta svercujete?
-kazemo joj da ne svercujemo nista, i da smo na odmoru, bili u Istanbulu, pa smo imali zelju da visimo Bugarsko primorje...Dam joj zeleni karton i dokumenta, hebo te zeleni karton, eto ti ga.
- izvadite stvari iz kola.
- ?!?!?!
Ce da ih izvadimo. Pomislih da joj kazem da nema potrebe, al rekoh ajde da cutim i pustim ih da rade svoj posao, posto zaista nema sta da krijem. A ako bi nesto komentarisao, samo bi bilo gore.
Ode ova negde, i dovede jos jednog. Ovaj ima neki aparat, i prislonio uz lim i meri nesto. Uze srafciger, poce da skida stranice u gepeku.
Gledam ga sta radi, a prag tolerancije sve manji. Ona zena poce da brlja po gacama i carapama... bljak. Ovaj odsrafljuje patosnice sa stranica u gepeku. A napolju ladno, planina. Jes da je suncan dan, i avgust, ali mi u planini, i to neka hladovina od one sume.
Tolerancija sve manja, ali sta ces. Jednog trenutka kazem ja njemu: bratko, i pokazem mu na auto, oldtajmer, svaki sraf i zabica koji izgubis i polomis 3 evra komad(taman koliko kosta dezinfekcija). Jes da su srafcici po 5 dinara, a i da auto nije oldtajmer, ali sto to Bugarin mora da zna.
Kaze carinik
-nema brines nista.
-i ne brinem
I on mene kao iskulira, ali poce da zbira one srafove sto je poskidao.
Ova i dalje navalila, sto na prljav, sto na cist ves. Ko besna kobila. Pa navali na ono maslinovo ulje sa Tasosa. Ja opusteno, posto nista ne krijem, ali bez veze je sto nam oduzima vreme na granici, umesto da se kupamo u moru.
Zasrafi ovaj carinik stranice u gepeku, ja taman pomislih valjda je zavrsio sa mehanicarskim radovima, kad kaze da mu otvorim haubu.
Poce da skida gumu sa usisnika za vazduh, ja cutim i setim se one reklame kad carinik na aerodromu uzima pauzu za kitket, dok iza njega prolaze sverceri, a kad je zavrsio pauzu, i kad su svi posli on kontolise neku bakicu do gole koze.
Bilo kako bilo, nismo se skidali do gole koze, a carinik kaze
-ok zatvori haubu,
-ok samo da vidim da li je sve ok,
A on majstor pola one gume vratio, a pola nije.
-batko nisam te terao da rasturas nista, a posto si rasturio izvoli pa vrati sve na svoje mesto, onako kako je bilo !!!
-pa tako je bilo,
-aha, al malo sutra.
I poce on da vraca onu gumu, i to je trajalo jos pola sata.
Ja izvadim iz onih torbi sto je Bugarka trazila da izvadimo iz kola, dugacke rukave, obucem se, i stanem sa strane. S vremena na vreme odem u kontrolu da proverim da Bugarin nesto ne zajebe. On nesto uzdise, pa se pozali da treba da skine plasiku i zabice da bi to lepo namontira. Ja mu ponovim da zabice kostaju tri evra, i da hocu sve da bude na svom mestu, i da nisam ni terao da bilo sta rastura. More mars bre u p**** materinu.
Vratio je on sve na svoje mesto, i prosli smo granicu. E misli se ja valjda je to kraj.

Vinjetka, jos jedna Bugarska dobrodoslica
Ajde da kupimo i vinjetku. Koja, ona iskreno, nije ni skupa, 5 evra za 7 dana. Svud je bilo skuplje. Mi na prodajnom mestu, dadosmo 10 evra, kaze nema papirne novcanice, i vratio nam po jedan i dva evra. Odlazimo na menjacnicu, koja je smestena, tek posle svih ovih naplacivanja i punktova. Zamenimo evre u leve, kurs 1.9. Pokusamo da zamenimo one metalne, kaze: ne moze. A te reci, ne moze, su dosta ceste u Bugarskoj. tamo nista ne moze.
I tako, tek sto smo usli u Bugarsku, nas prag tolerancije i vedrog raspolozenja je sveden na minimum. Prvi utisak vise nego razocaravajuci.
I tako usli smo u Bugarsku, nervoza je prisutna, a plin polako nestaje. Posto neznamo ni gde ce imati pumpa, ni koja ce biti cena, javlja se dodatna nervoza. Ocekivana cena plina na pumpi je 0.6 evrocenti. Ali sta treba ocekivati posle ovakve dobrodoslice. I ukazuje se prva pumpa. Vozimo i gledamo. Da li imaju plin. Da, imaju! Prolazimo pored nje, pise 1.2 ?!?!?!. Mi jos uvek pod onim utiskom sa granice. Ne provaljujemo da je to 1.2 leva sto je manje vise 0.6 evrocenti. Vec mislimo da je 1.2 evro centi. I prolazimo pored te pumpe brzinom svetlosti, ne zeleci da damo za plin 1.2 evra. Kao idemo na sledecu pumpu. Posle jednog kilometra, pali se kalkulator u glavi, i skapira da su cene u levima, a ne u evrima. Okrecemo se nazad i sipamo plin. Tu se nasmejemo oboje i malo se vrati pozitivna energija, koju smo i imali ceo put. Nece valjda biti u celoj Bugarskoj, kao na granicnom prelazu.
Polako zalazi sunce, i taj dan nema nista od kupanja u moru. Vozimo mastalnim putem. Vinjeta obavezna i za ovaj put. Mi je imamo i nemao problem. Cena je ok, i mnogo je bolje reseno u odnosu na Tursku, osim onog stosa(iz Minhena)sa vracanjem evra u metalu, i postavljanjem menjacnice, posle naplacivanja. A do menjacnice ne mozes, jer nisi prosao pasosku kontrolu.
Vozimo prema Burgasu, i tu malo lutamo. Put je kroz planinu. Izlazimo na Primorsko.
Ovde stvari vec izgledaju mnogo lepse. Ovakva Bugarska je ok. Nastavljamo prema Burgasu, gde smo trebali da pronadjemo kamp i smestaj. Polako pada mrak, a Burgas je jos daleko. Ocigledno su nas carinici isuvise, bezpotrebe, zadrzali.
Posle nekog vremena, stizemo u Burgas. Mrak je pao.

Glavna ulica u Burgasu
Dok smo bili u lokalnom restoranu, svi ljubazni, i ni nalik onome sto se desilo stotinak kilometara dalje na granicnom prelazu.
Ovakav utisak je ok. I na dalje je sve bilo ok, i sve najbolje. Glupi carinici, na granicnom prelazu su pokvarili dobar utisak o Bugarskoj.
Tu cemo vecerati, prenociti, i sutra za Nesebar.
Nesebar je oko 35 km udaljen od Burgasa.

Na plazi u Nesebaru
Uvala na kojoj se nalazi i Nesebar, nalaze se i Suncev breg, i Sveti Vlas. Plaza, tj uvala, je dugacka oko 10 km. Neodoljivo podseca na uvalu u kojoj se nalaze Stavros, Nea Vrasna i Asprovalta u Grckoj.

Pogled iz Nesebara na Sveti Vlas

Prilaz plazi
Sve je u pescanim dinama, a iza zadnje dine je plaza koja je siroka 80 metara. Ovaj uredjeni prolaz kroz pescane dine je sigurno dugacak 100 metara. Sto bi, kad se sve sabere, bilo 180 metara sirine, pesak uz more. Lepota. A pesak sitan, za nepoverovati.

Uz plaze su napravljeni exkluzivni hoteli. Bazen, all inkluziv varijante. Svi nose neke narukvice, svako je u nekom hotelu. Najvise ima Rusa. Nasih=nema.
More je cisto kao suza. Jedino je boja peska malo tamnija, pa nema onu plavu boju.

Izgled jednog od hotelskih kompleksa
Nesebar ima i stari grad. To obavezno treba obici, koga put nanese u ovaj deo Bugarske. To je otprilike, kao Sto je Sveti Stefan u Crnoj Gori. Poluostrvo, ili ostrvo sa prilazom. Stari grad i stare kuce. Samo nije onako ekskluzivno, i skupo.

Prilaz starom delu Nesebara

Ispred starog grada

Unutar starog grada

Crkva u starom gradu

ulice u Starom gradu
Nesto slicno kao u Drvengradu, ali ovde je to kombinacija drveta i kamena.

Suncev breg, kej

Suncev breg, jedan deo setalista.
Mesto Suncev breg je vasarsko mesto. Ima luna park, i mekdonald, i sve one turisticke zamke. Tetoviranje, pravljenje frizura i portreta na ulici itd. Toga ima i u Nesebaru.
Mesto Sveti Vlas je malo drugacije. UZ obalu su samo hoteli, a glavno setaliste je u brdu, dva kilometara od plaze.

Kecom do Crnog mora, Bugarska. mesto Sveti Vlas

Hoteli u mestu Sv. Vlas

Izgled hotela u Nesebaru, uvece
Sve u svemu, cene su ok. I ljubaznost domacina Bugara je ok. Za ne poverovati, posle onakvog iskustva na granicnom prelazu. Ono sto ne treba ocekivati od Bugara je cenkanje. I krsenje pravila. Oni imaju uzak pogled na svet. I Ono sto pise tako je. Odstupanja nema.
Jedan primer. Otisli smo da pitamo u jednom kampu da prenocimo.
-dobro vece da kampujemo kod vas
-koliko ostajete
-jedna noc
i tad idu on cuvene Bugarske reci,
-Ne moze
-Pa evo ti lova unapred
-ne moze, pravila
-kakva pravila, nemas nikog u kampu, svi su po hotelima, ne treba nam ni racun, stavi u dzep, bas nas briga
- ne moze.
I to ti je Bugarin. Slepo sledi neka ubedjenja i pravila. Cenkanje i ne pokusavati.
Bugari nisu losi, ali ih mi dosta podcenjujemo, pa nas ovakve situacije dodatno nerviraju, vise nego sto bi trebalo.
A ima jos jedan stos, kad ti kaze da ne moze, on klimne glavom. Ja ga prvo nisam provalio. A posle vidim kad kaze ne on klimne glavom kao da kaze da. Pa je i tu bilo nesporazuma. Ti se nesto dogovoris sa njima oni ti klimnu glavom, ti mislis pao dogovor, oni kazu ne. Mislim se ja, koga bre zezate. A posle vidim da je kod njih to okrenuto. Zbog ovakvih neporazuma, u proslosti je mozda i pala krv.
Ali ta njihova pravila su i donekle dobra. Kurs na pumpi i u gradu, vrlo slican. Nema velikih odstupanja.(pravila bato) Cena goriva na autoputu, i u turistickom mestu, ili u bilo kom drugom mestu, skoro pa ista. Opet pravila. Nije to ni lose, zna se neki red. Plina ima svud, a u Nesebaru ima cak i metana.
Sto se tice sporazumevanja, samo pricas polako i nemas problema. to je slovenski jezik i razumemo se mi izmedju sebe vrlo dobro. Ne pricati brzo.
Dalje idemo za Sofiju. Malo smo se dvoumili, posle onakve guzve koja bila po Istanbulu, da li svracati u Sofiju. Odlucili smo svratimo, pa makar na dva sata bar da popijemo kafu. Pa necemo da pauze pravimo na benziskim pumpama, i da slike sa putovanja budu sa istih.

Sofija


Odvajanje za tranzit i ulazak u Sofiju Mi se vec naoruzali strpljenjem za cekanje guzvi po centru grada, sirene.. kad ono NISTA od toga. Automobila malo, i svako drzi rasojanje. nema sirena. Kulturno ide zmigavac prilikom preticanja....

Ulazak u Sofiju
Sam prilaz nam govori da je ovaj grad jedno moderno mesto. Zgrade velike, lepe u modernom dizajnu. Ovakvu Bugarsku ja ne poznajem iz prica nasih starih.

Skoro pa sam centar grada, a guzve nigde

Kec u centru Sofije
Neka zuta zona. Sve ploce ofarbane u zuto. Ja lepo platio parking. I parkirao se bez problema. Mesta ima koliko hoces. A jedno 50 metara dalje, ima mesta i za deset autobusa.
A parking se placa sms-om. Ja pitam jednu da li bila ljubazna da posalje sms umesto mene za parking posto ja ne razumem i zbog rominga. Kaze Bugarka nema nikavih problema. Posla lepo, pa pokaza poruku da se ne brinem. A ja se osecam pomalo kao u zoni sumraka. Cuo sam da su Bugari ovakvi i onakvi... Ja to (osim na granici) nisam doziveo, cak ni priblizno. O Bugarima sve najbolje imam da kazem.

Zuta zona u Sofiji, Bugarska

Crkva Sveti Aleksandar Nevski u Sofiji, posvecena Ruskim vojnicima koji su dali zivote za oslobadjanje Bugarske teritorije od Turaka
Inace su bugari dosta privrzeni Rusima. Genetski dosta vise podsecaju na Ruse, nego mi. Takodje je i jezik dosta slicniji.

Jos par fotki sa trga.
Popili kafu, pojeli po sendvic i pravac granica koja je udaljena 40 km od Sofije. Put do granice je magistrala. Prepuna policije. Ali pre svake patrole pise tabla:radar. I stvarno , posle par stotina metara, radar. Nesto mi policajci ne izgledaju druzeljubivo, ali ako ne krsis pravila, ti si car u Bugarskoj.

Vinjeta
I vinjetu obavezno. Lako se dolazi do nje, i ne razmisljas.
Dok je u turskoj to sve mnogo komplikovanije. A i narod je dosta opasniji. Cuvate se Turaka. Sigurno ce da zezne. Ima da se cenka i da predje. ili da ti uvali da kupis nesto, a da nisi ni hteo. Ili da ti kaze jednu a da naplati drugu cenu.
U Bugarskoj toga nema.
Izlazimo iz Bugarske, na granici guzva. Turci se vracaju kuci u Nemacku.

Bugarska by by

Ulazimo u Srbiju bez ikakvih problema, ni na jednoj granici. Ipak je ovo ozbiljan prelaz i nema onakvih iskakanjua, kavih je bilo na granicnom prelazu Malko Trnovo.
Stajemo na nas Asfalt. Onako ponosni, sa idejom svojoj kuci je najlepse. A ono los put, pa udarne rupe. Pa zastoj u Sicevackoj klisuri. Nigde put nije tako los, nego sto je kod nas.
Stajem kod kuma i nocim selo Donja Pescanica kod Aleksinca. Tu sledi seoski docek dobrodoslice. I raspitivanje kako je bilo. Otvaraju se ljudi i pricaju, strepeli smo za vas, i hteli smo da vas sprecimo da idete. Niste normalni...Gledaju nasih 1500 slika i ne mogu da veruju.
Ujutru smo krenuli za Kragujevac i srecno stigli kuci.
Jedini docek na ulasku u grad je bila radarska kontola saobracajne policije. Mi po propisima. Pa idemo iz Bugarske, valjda smo za toliko naucili. I prolazimo bez zaustavljanja.
-Presli smo 2900km puta
-potrosnja plina 9.3l (otvoreni prozori, 100km/h 3000obrtaja)
-potrosili smo oko 210 evra za gorivo (manje vise, problem je sabrati sve zbog kursa i razlicitih valuta)
-Putarina
-Srbija oko 6 evra
-Makedonija 3 evra
-Grcka 7.2 evra
-Turska oko 15 evra
-Bugarska 5 evra
-UKUPNO 36,2 evra
Trajekt na Tasos
-kola 16 evra
-Osoba 3 evra
-ukupno dve sosobe i kola u oba pravca 44 evra
Ove ostale stvari, i klopa i smestaj, sve u svemu po 350 evra po osobi.

nemoguce je racunati, ono sto sam ulozio pre puta u keca. Pregledi mehanicar, elektricar, miler,cetiri nove gume... Uclanio sam se u Auto moto savez 2000din, koji nudi besplatnu pomoc na putu. Zeleni karton 2000 dinara.
Ali Iskustvo je neprocenljivo, i vredi vise od svake ulozene pare. Videti Sve te kulture, i znamenitosti. Prolaziti kroz zemlje koje imaju razlicitu veroispovest.
Osetiti pripadnost neke nacije ili kako objasniti, kad se pojavis u automobilu koji je ikona nekog vremena, i neke sada ne postojece drzave. Zaista je neprocenljivo. Svi te salecu, Poljaci :zastavka, makedonci :stojadinka, Grci Tzastava.
Klima u autu treba, ali nije neophodna. Moze da se isplanira putovanje i da se putuje u dobu dana kada nije udarna vrucina. Mi nocu nismo hteli da putujemo.
Ja zastavu vozim silom prilika, i ona nije bila moj izbor. Finansije odlucivale koji cu automobil da posedujem. Sada stojadinku ne dam nikom!!!

Putovanje zastavom 101 u Grcku, Tursku, Bugarsku, je jedna avantura koju cu svakako pamtiti dok sam ziv
Zivi bili i sve najbolje svima !!!!!!!!!

Svaka čast, majstore!

Hvala, sve najbolje !!!