Pošto smo o krupnim stvarima već pisali, da sada posvetimo vreme ''nebitnim'' sitnicama. Sve dole napisano je izvučeno iz literature, ali sam takođe svaki od napisanih efekata video tokom rada u servisu mog dede.
Čep hladnjaka igra veliku ulogu kod Zastave 101. Zatvoreni sistem hlađenja koji poseduju naši Stojadini je vrlo osetljiv, a čep hladnjaka, verovali ili ne igra vrlo važnu ulogu. Kod zatvorenog sistema hlađenja pritisak u sistemu ima ulogu da poveća tačku ključanja rashladne tečnosti. Kod Zastave 101 tu postoji balans između smeše antifriza, koja je preporučena na 1:1 u kombinaciji sa destilovanom vodom, i tzv ekspanzionog efekta koji stvara pritisak u sistemu, a sve to reguliše opruga ekspanzionog ventila na čepu hladnjaka.
Pravilo je u fizici da se tečnost širi prilikom povećanja temperature. Tom prilikom pritisak u sistemu raste. Kada ekspanzioni ventil ne bi otpustio pritisak, došlo bi do kvara na sistemu za hlađenje, ne odmah, ali da nakon izvesnog broja kilometara vožnje. Prvo šta se desi jeste naduvavanje creva hladnjaka (a naročito gornjeg), sledeći simptom su sitna curenja na spojevima, šelnama, prskanje dotrajalih creva, popuštanje semeringa pumpe za vodu, curenje semeringa slavine za grejanje, ukoliko pomenuta slaba mesta ipak budu izdržljiva, može doći do oštećenja dihtunga glave motora ili dihtunga usisne grane. Ukoliko bi se motor pregrejao, došlo bi do eksplozije gornjeg creva hladnjaka ili čak pucanja spojeva unutar samog saća hladnjaka. Sa druge strane, često sam viđao da ekspanzioni ventil uopšte nema diht-gumu, ali i da vozači sami malo popuste čep hladnjaka da hladnjak ''diše'' tada dolazi do pada pritiska u rashladnom sistemu, smanjuje se i gustina tečnosti, tačka ključanja se snižava pa postoji rizik od pregrevanja. Takođe, može se desiti da previše tečnosti pređe u ekspanzionu posudu (i/ili iscuri van vozila), što bi izazvalo prelivanje tečnosti preko maksimalnog nivoa u prelivnoj posudi i dalji gubitak tečnosti.
Druga uloga češpa hladnjaka je tzv. depresija. Kada se rashladna tečnost hladi, ona se skuplja i vraća u sistem, kako bi se nivo tečnosti u hladnjaku vratio na početni nivo - ponovo čista fizika. Ovu ulogu igra tzv depresioni ventil na čepu hladnjaka koji se nalazi unutar ekspanzionog ventila (mali pokretni tanjirić u sredini čepa hladnjaka). Kada deluje ekspanzija, pritisak tečnosti pritiska tanjirić na diht-gumu i ne postoji mogućnost da se on otvori, opruga ekspanzionog ventila određuje pritisak. Ukoliko bi se desilo da se depresioni ventil ne otvori kada se ohladi rashladna tečnost, pritisak u hladnjaku bi pao ispod dozvoljenog nivoa i stvorio bi se efekat vakuuma što bi gotovo zaustavilo kruženje tečnosti u hladnjaku. Ponovo pregrevanje ostaje kao neizbežan efekat. A poseba opasnost nastaje usled povećanja pritiska vodene pare u gornjem delu hladnjaka koji bi ostao bez tečnosti, što vože izazvati teška oštećenja motora, prestanak kruženja tečnosti u hladnjaku i opasne opekotine nakon eksplozije gornjeg creva hladnjaka.
Kod starog tipa sam se nagledao raznih improvizacija na prelivnoj posudi. Prelivna posuda ima specijalan poklopac koji na sebi ima gumenu membranu koja pod određenim pritiskom otpušta pritisak van sistema(prilikom ekspanzije), odnosto pušta vazduh nazad u sistem(prilikom depresije). Često ljudi izgube originalni poklopac pa koriste svašta od plutanog papmura do šiparke od kukuruza. Hermetizacijom ekspanzione posude, raste pritisak tečnosti u rashladnom sistemu izvan granica normale i rezulatat je najčešeće tzv. momentalno pregrevanje tj. nagli skok temperature koji najčešće stvara toliko jak pritisak u ekspanzionoj posudi da pomenuta rešenja izleću kao projektili u vis. Kod kasnijih modela, Tehnika iz Kule je postavila plastični poklopac sa malom rupom na sredini, koji prilikom porasta pritiska iskoči iz ležišta,ali ga od gubljenja sprečava plastična vezica. Međutim tu postoji i mala privreda, bez rupe na čepu, gde kod porasta pritiska nepogrešivo čep iskače iz ležišta, ali depresija ne funkcioniše kako treba.
Teorija koja je vezana za novi tip je nastala posmatranjem Zastave 101 iz 2008, a Dokićeva limuzina je bila opitni kunić:
Promašaj kod aluminijumskog hladnjaka na novijim generacijama Z-101: Iako je hladnjak zamenjen aluminijumskim, novije generacije takođe imaju zatvoreni sistem hlađenja, međutim, neko u Zastavi je propisao mere štednje i samim tim inženjerski promašaj, tako da je posuda na desnom košu tretirana kao prelivna posuda i na nju je montiran običan, plastični poklopac sa malom rupom na vrhu, promera kao na Tehnikinoj ekspanzionoj posudi. Šta se dešava: fabričkom montažom neadekvatnog poklopca, rashladni sistem više nije zatvoreni, jer ta dodatna posuda ima diretnu vezu sa hladnjakom i nema depresionog i ekspanzionog ventila. Tada se dešava potpuno isto što sam opisao kao kada dođe do kvara na čepu hladnjaka - lakše pregrevanje, snižena tačka ključanja, gubitak rashladne tečnosti. Ovaj promašaj je krajnje neopravdan jer je isti rashladni sistem primenjen na Floridi, a na starijim modelima je poklopac plastične posude bio upravo poklopac hladnjaka sa Z 101 starog tipa. Prilikom pregrevanja motora i ''kuvanja'', ta mala rupica nije dovoljna da se kroz nju otpusti sav pritisak iz sistema i pod dejstvom sile vodene pare, nepogrešivo, plastična posuda puca na gornjem ćošku, sa zadnje strane, u blizini priključka za malo, prelivno crevo (Provereno na Yugu Koral 2006.).
Rešenje je montaža specijalnog čepa za dodatnu posudu od VW Golf serije 2 ili 3 (sa četvrtastom posudom). Taj čep u sebi ima ventil koji svoj posao vrši savršeno i u svim situacijama rada rashladnog sistema.
Home 
Log in 
