Kako je pre tačno 50 godina, 16. Aprila 1971, na konferenciji za štampu predstavljena Zastava 101, ne postoji bolji model od Zastave 101 SPECIAL koji bi obeležio proslavu jubileja.
Kada se narodni auto nađe u narodu, zagriženi automobilisti se odmah bace na posao želeći da ga opremom i performansama stave rame uz rame sa skupim i nedostižnim automobilima.
Kada se Stojadin pojavio pripreme za trke su otpočele,a već 1972. je debitovao na trkačkim stazama. U Italiji je 128, 1971, prema zahtevima kupaca, dobio sportsku verziju Fiat 128 Rally i Sport Kupe 1100 i 1300. U nama bliskom Trstu su se mogli kupiti delovi koji su razdvajali sportski Fiat 128 od narodnog. I tako je nastao Jugoslovenski san o Zastavi 101 Rally sa 1300 motorom, mladalačkom opremom u vidu lepih felni, obrtomera i performansama za osmeh na licu. Trkanje i pobede daleko moćnijih automobila na putevima su se godinama prepričavale.
Na žalost na ostvarenje sna o jugoslovenskom, fabričkom, sportskom modelu se dugo čekalo. Prvi korak je bio 101 Lux 1300 (1976-1979), koji se gotovo i nije mogao kupiti. Drugi korak je bio 101 Super (1977-1981), koji je osvojio srca automobilista, ali jasno je bilo da svi žele sportskog Stojadina sa 1300 motorom. Jugoslovenski san postaje java 1979, kada se pojavila Zastava 101 Special. Na veliku žalost do Speciala se teško dolazilo, bez obzira na uplate, a 1981. je bila i poslednja godina proizvodnje.
Za Zorana Vuletića, Jugoslovenski san je ostao nedostupan 1979, kada mu je saopšteno, nakon 10 meseci čekanja, da i dalje nema informacija kada može da očekuje uplaćeni Special. Tada je kupio zelenog Conforta, ali od snivanja Speciala 1300 nikad nije odustao. Želja se prenela sa oca na sinove, a XXI vek je doneo iznenađenje.
Podsetimo se specifičnosti Zastave 101 SPECIAL:
Motor Fiat 128AC000, 1299ccm, 73KS.
Karburator: Dvogrli Weber 32/32 DMTR 250 – komplet sa usisunom i 4-2-1 izduvnom granom sa Fiata 128 Sport Coupe 1300
Menjač: 4 stepena prenosa 13/53
Magnezijumske felne: CROMODORA ABARTH CD 57
Instrument tabla sa integrisanim obrtomerom i manometrom pritiska ulja; i polica ispred menjača sa Fiata 128 RALLY
Izuzetno redak i retko dostupan za poručivanje od nastanka do kraja proizvodnje. Model za 1980/81, je bio oslabljen na 65KS sa motorom 1301ccm – Ritmo, novije generacije.
Milan Vuletić se prisetio prvih razmišljanja o Stojadinu: ”Kad su pitali tatu koju boju hoće rekao je želenu da ako opet bude rata da može da se krije u kukuruzu i mladom zitu. Tu počinje naša priča, mi smo svi došli kasnije, ali taj auto je početak nase ljubavi prema Zastava automobilima. Iako mnogo volimo našeg Konforta oduvek smo slušali sve te famozne priče o Zastavi 101 Special, od našeg tate, sve to kako je to bio nenadmašivi auto i koliko je bio jači i brži auto, nego Konfort. Nekako se ta priča usadila u nas i oduvek smo želeli da posedujemo, probamo i vozimo taj legedarni, mistični auto. Posle završetka škole i pronalaska posla, došao je red i na Speciala, našu neostvarenu želju, želju na koju smo čekali jako dugo, može se nekako reći da smo ga čekali još iz 1979, koliko smo maštali o tom autu.”
Naći Speciala, pa još seriju 1979, izuzetno je težak posao. Razlog više su godine i rđa na koju Special nije bio imun, a jaki motor je ˝lomio˝ koševe, ali je i mamio ˝trkače˝ koji su u svoj Jugiće rado ubacivali najjači motor koji je ikada bio u Stojadinu i Jugu. Ukoliko se Special i pojavi na oglasima, najčešće je pretpeo previše izmena, i najčešće se motor našao u novijoj karoseriji, a model je samo upisan u saobraćajnu po starim zakonima.
Posle višegodišnjag traganja, Milan i njegov brat Marko su naišli na oglas sa nazivom Zastava 101 specijal: ˝Čim sam video auto u oglasima pozvao sam čoveka, odmah su tu usledila standardna pitanja, da li je motor od specijala, da li je menjana bregasta, pošto sam auto nije bio u orginalu, videlo se da je školjka od novijeg modela. Posle dodatnih slika auto je kupljen preko telefona, pošto se nalazio u Kragujevcu, a ja nisam bio u zemlji u to vreme poslao sam mog druga iz srednje škole da kupi auto. Kad sam došao iz inostranstva dogovorio sam se sa prodavcem, da dolazim u KG po auto i ako mozemo da odradimo prenos vlasništva i probne tablice, kako bi ga odvezao za Kupinovo. Prodavac, Ivan Spasić, je bio pravi domaćin covek, nije neko ko samo proda auto i posle toga ga nije briga. Sačekao me je u Kragujevcu, otišli smo do mog druga po auto, odvezli ga na tehnički kako bi dobio probne tablice. Tu se javljaju prvi problemi na autu, srećom uspeli smo da završimo tehnički pregled. Auto je počeo da trokira i nismo više mogli da ga upalimo. Odmah je Ivan otvorio haubu i ustanovili smo da nema dotoka goriva. Posle ustanovljenja kvara, crevo od rezervora ka motoru je bilo puklo, Ivan i ja smo otišli da kupimo crevo i u međuvremenu završimo probne tablice i prenos vlasništva. Tu upoznajem prvog vlasnika auta, čoveka mehničara u starijem dobu. Počinje priča o automobilu, šta je sve urađeno, kako je morao da promeni školjku pošto je orginalna propala, a da je motor i dalje u top snazi. Njegov savet je bio da šta god budem radio sa autom da nikako ne dajem glavni kočioni cilindar, pošto je taj cilindar odrađen za trke i radio ga je majstor iz fabrike, čak su i felne spremljene za trke: da bi bile lakše, proširene su rupe na orginalnim Cromodora felnama i kaže da su samo on i jos jedan njegov drugar imali takve felne.˝
Čim je Special stigao u Kupinovo, braća Vuletić počinju da planiraju detaljnu restauraciju i počelo je sakupljanje delova, detalja, ali i novca.
Nakon dve godine vožnje šasija je počela da pokazuje svoje slabosti i opseg radova se povećao daleko iznad planiranog. ˝U tom periodu, Marko je radio na terenu i vozeći prema jednoj lokaciji u Erdeviku, na samom izlazu iz sela prema njivama, stajao je ispred kuće žuti Kec. Kad ga je Marko ugledao, video je lajsne i obične čelične felne, na prvi pogled bi se reklo da se radi o Konfortu. Pomislio je u tom trenutku šta da gleda na oznaku kad je sigurno Konfort u pitanju. Međutim, ipak ga je nešto nateralo da pogleda i u znak. Šta će, to je ljubiteljska deformacija, nešto što je jače od nas, i na svu radost je ugledao željena slova, SPECIAL. U tom trenutku kaže da je bio srećan kao malo dete.˝
Kao i u svakoj oldtajmer priči, počela je potera za vlasnikom žutog Speciala, naravno vlasnik nije želeo da ga proda, ali Marko ga je ubedio da mu bar proda znacku Special. Razmenili su tom prilikom bojeve telefona za slučaj ako se vlasnik ipak odluči za prodaju. Posle višemesečnog ubeđivanja Special je kupljen. Školjka je bila u veoma solidnom stanju, ali je i dalje bilo potrebno da se restaurira. Odmah se javio i problem: motor u žutom Specialu je bio običan 1.1. Put restauracije je bio jasan: da se od dva Speciala napravi jedan, ali vredan.
˝Zbog nedostatka posla ja sam radio u Autolimarskoj radionici u Asanji jedno vreme. U to vreme radionica je upošljavala najkvalifikovanije radnike: ja inženjer telekomunikacija, a majstor na trećoj godini građevinskog fakulteta. Nekad je dovoljno da imaš ljubav prema nekom poslu i da ti to omogući da taj posao radiš bolje i kvalitetnije od ljudi koju su se školovali za isti. Tako da su svi limarski radovi na Specialu povereni majstoru Martinu , u radionici gde sam ja radio. S tim da i mi možemo doći da pomognemo oko nekih stvari.˝, dodaje Milan uz osmeh.
Kada se postavilo pitanje boje, braća nisu imala dilemu: ostvariće tatinu želju i svetlo zelena je bila izabrana. Marko, je bio zadužen za pedantan rad: sve se moralo vratiti na svoje mesto, svaki prekidač mora da radi, svaka sijalica mora da radi, svaki sklop iz servisnog uputstva je morao biti na svom mestu. Kako je posla bilo puno, u pomoć su priskočili svi članovi domaćinstva Vuletić, sa velikim zadovoljstvom da ostvare želju staru skoro 40 godina.
˝Auto je vraćen oko 90% u orginalno stanje, orginalni satići za merenje brzine, obrtaja, temperatura vode, pritisak ulja, središnja polica sa pepeljarom, niklovani branici, dodatna svetla za maglu Saturnus. Što se tiče mehaničarskog dela, morali smo da izbacimo četvorostepeni menjac 13/53, jer je motor toliko snažan da je već dva menjača izbacio iz upotrebe. Za sada smo se odlučili za menjac 17/64 sa pet brzina, prenos koji je sasvim solidan u kombinaciji sa ovim motorom. Naravno da u rezervi još uvek stoji par menjaca 13/53, za nedaj Bože.˝
Dok su radovi bili u toku, neposredno pre pripreme za tehnički pregled, dolazi do promene zakona i pravilnika o tehničkom pregledu, a ceo projekat se našao na ivici propasti. Prvi problem je bila razlika u jačini motora koji je bio u orginalnoj školjci žutog Speciala iz 1981 (65KS) i jačini motora iz donatora iz 1979 (73KS). Drugi problem je bila oznaka motora koja je za Zastavu Special iz 1979 bila 128AC000, a u saobraćajnu dozvolu je u nekom trenutku upisan 1100 motor sa oznakom 128A064.
˝Posle godinu dana mučenja saznali smo da Zastava jos uvek ima svoje odeljenje i da nam oni mogu odobriti ubacivanje motora koji je vec orginalno bio u zastavi 101. Samo reči hvale za ove ljude koji su radili tamo, posle samo par dana od podnošenja zahteva dobijamo odobrenje. Iako smo imali svu potrebnu dokumentaciju, naš prijatelj Dejan nam je rekao da odradimo i atest u AMSS, pošto i to može predstavljati problem. Kao što je i rekao, posle atesta Special konačno dobija svoj motor zaveden u saobraćajnoj i tu se polako naše muke oko specijala privode kraju.˝
Kada je restauracija bila gotova, Marko je pozvao prodavce oba Speciala, želeo je prosto da im javi sudbinu njihovih automobila. Oba prodavca su imala isti odgovor: da je auto ipak završio u pravim rukama i da im je drago što je auto opet u voznom stanju.
Od muke, ali i od milja, braća Vuletić su svom Specialu dali ime Frenki. Od kad je točkovima stao na asfalt, braća nemaju mira niti na jednom semaforu, parkingu, benzinskoj pumpi. Hromirani delovi, felne, a naročito značka Special raspaljuju vatru u srcima ostarelih momaka iz zlatnog doba Zastave 101, ali bude i divljenje nove generacije ljubitelja oldtajmera. Ljudi mogu da budu neupućeni u istoriju Zastave 101, ali tri pitanja svi postavljaju: ˝Da li je motor Italijan?˝, ¨Znaš li da su ovakvi išli na Kilimandžaro˝, ˝Da li je ovo originalni Special 1300?˝
Frenki je redovan na skupovima ljubitelja oldtajmera i Zastave. Ne retko se ne neko od prisutnih uhvati rukom za vrat jer se previše naglo okrenuo za automobilom koji slobodno možemo nazvati ¨Jednorog među Zastavama 101˝.
Autor ovih redova je inače i dugogodišnji prijatelj sa braćom Vuletić, a Milan je i jedan od najstarijih članova Zastava 101 Kluba. Kao istoričar Zastave 101, pisao sam o Specialu mnogo, ali svega pet sam imao prilike da uopšte da zagledam – jednostavno su izumrli, nestali. Kada je Frenki došao na prvi skup, ujedno je to bio i prvi put da ga vidim kompletiranog uživo, oduševio sam se kao dete kada u prodavnici gleda fantastičnu i nedostižnu igračku. Kada sam pitao Marka da li motor ima prijatan, i samo za 79to specifičan ton u vožnji na 3000 obrtaja, Marko mi je gurnuo ključeve u ruku i rekao da sam proverim. Ovaj tekst bi bio preobiman kada bih pisao o utiscima sa kratke probne vožnje. Ukratko rečeno, pedantno je restauriran i predstavlja svoju vrstu u najboljem mogućem svetlu.
Milan često mora da odgovara na kritike svojih prijatelja koji su van automobilističkih krugova: ˝Ljudima nikad ne možeš objasniti zašto bas Zastava 101, šta je tu toliko zanimljivo, šta nas toliko privlači, kad po mnogim mišljenjima to i nije neki auto. Još uvek se nađe neki zabrinuti rođak, ili komšija koji pita zašto noviji auto stoji na kiši i snegu, dok stara Zastava ima privilegiju da bude u garaži. Ja sam imao priliku da vozim dosta različitih automobila i ni sa jednim ne uživam u vožnji kao sa Zastavom. U Zastavi 101 je čovek jedno sa autom, čuje se motor, oseti se ubrzanje, brzina, ne treba da voziš 200 da bi imao imao osmeh na licu. Svako startovanje motora, ili davanje gasa prodrma srce kao i u svakom, pravom sportskom automobilu.˝
Porodični Konfort porodice Vuletić je i dalje u garaži, dva brata žele da daju svoj lični pečat u čuvanju istorijskog nasleđa Zastave 101: ˝Mnogo ljudi prepoznaje zelenu boju koju je tata imao na Konfortu i uvek pitaju da li je to još uvek onaj – onaj auto. Konfort čeka na bolje dane i na jednu kompletnu restauraciju kakvu i zaslužuje porodični auto koji je tu sa nama od 1979 godine. Posle toga, zajedno, Konfort i Special ima da posećuju skupove i zauzmu svoje mesto oldtajmera koje im sa pravom pripada.˝
Autor teksta: Novica Marković
Fotografije su autoru na korišćenje ustupili Marko i Milan Vuletić
Home 
Log in 
