Nakon više od 10 godina za volanom Zastave 101 i 18 godina rada u mehaničarskoj radionici, evo sitnice koja Vam može olakšati vožnju Stojadina. Naime zbog pomenutog čepa, u letnjem periodu dolazi do poremećaja rada kočionog sistem, a u ekstremnim slučajevima i do značajnog procenta blokiranja prednjih kočnica (ovaj ekstrem sam doživeo na sopstvenom Stojadinu).
Ključ dobrog funkcionisanja poklopca je jedna rupica promera 1.5mm koja služi za izjednačavanje atmosferskog pritiska sa okolinom, ali i za odbacivanje viška ulja.
Tokom 37 godina proizvodnje, Zastava 101 je prolazila kroz evoluciji prateći Fiat 128, ali i devoluciju prateći unifikaciju proizvodnje u Zavodima. Jedan detalj je i poklopac rezervoara za kočiono ulje. U prvih nekoliko godina proizvodnje ugrađivani su italijanski rezervoari za kočiono ulje marke Brevettato – uvoz iz Italije. Bili su karakteristični po petokraci koja sa brojem (godina proizvodnje). U sredini ovog poklpoca se nalazio beli čep sa kanalom na jednoj strani. Taj beli čep je predstavljao sifonski sistem koji je štitio kočiono ulje od direktnog uticaja sredine, ali I igrao ulogu otparivača I ekspanzionog otvora. Kod starog tipa kočionog sistema na Zastavi 101, tzv. parni čepovi su predstavljali osnovni problem u funkcionisanju kočionog sistema. Parni čepovi u kočionom sistemu nastaju kada kapljice vode koje su dospele do cilindara točkova, prilikom pregrevanja postaju postaju vodena para I tom prilikom povećavaju pritisak ulja u kočionom sistemu, ali I dolazi do efekta elastičnosti tako da funkcija kočenja slabi. U ekstremnim slučajevima kada je kočiono ulje jako staro I kontaminirano vodom, prilikom puštanja pedale kočnice, vodena para dospeva u rezervoar za kočino ulje, sa tendencijom da ode u atmosferu, ali ako nema otvora, para stvara pritisak u samom kočionom rezervaru, potiskujući kočiono ulje nazad u sistem, što se manifestuje blagim blokiranjem prednjih točkova (naročito kada je visoka temperature sredine). Loša strana je što se na samom kraju ciklusa kruženja vode, vodena para kondenzuje u vodu I ostaje ponovo kontaminira kočiono ulje. Takođe, kada je rezervoar prepunjen, a spoljna temperature poraste, kočiono ulje može blago da ekspazira, kada otvora nema, ponovo nastaje pritisak u rezervoaru I prvo počinju problem sa prednjim kočnicama. Modeli do 1975, nisu imali navedene problem jer su koristili Brevettato poklopce.
Osvajanjem proizvodnje, Jugoplastika iz Splita preuzima proizvodnju rezervoara za kočiono ulje I tada nastaje novi, pojeftinjeni I pojednostavljeni dizajn poklopca rezervoara. Za modele predviđene za izvoz u zemlje gde sijalica za nivo kočionog ulja nije bila uslov, bio je to jednostavan, crni poklopac, bez sistema za odušak, sa kvalitetnom diht gumom I uputstvom o kočionom ulju na engleskom jeziku– osnovni postulat je bio da je taj poklopac jako praktičan za modele predviđene za izvoz u Veliku Britaniju, kako bi se usled klimatskih uslova sprečila kontaminacija kočionog ulja vodom. U idealnim uslovima, taj poklopac je imao smisla, međutim, vrlo brzo su inženjeri shvatili koliko problema tu ima, tako da je svaki model za izvoz, dobio rezervoar novijeg dizajna, sa poklopcem koji ima integrisan plovak I pravilan sistem za provetravanje. Poklopci istog izgleda I dizajna su napravljeni I za naše tržište, sa dodatom pregradom za sifonski sistem provetravanja, ali bez otvora koji povezuje sifon I okolinu. I takvi poklopci su ostali u ugradnji do 1979, kada je prestala ugradnja starog tipa rezervoara na model B. Pozitivna strana je bila što su diht-gume na ovim poklopcima bile jako lošeg kvaliteta I brzo se kidale, tako da je većina poklopaca imala provetravanje, a da vlasnici nisu ni bili svesni. Najjednostavnije rešenje je da se izbuši mala rupa prečnika 1,5 mm , dijagonalno o drupe na sifonskom sistemu.
Ovaj problem je uglavnom rešen na modelima od Conforta pa do poslednjih modela – svi su koristili poklopac sa plovkom za signalizaciju nedovoljnog nivoa kočionog ulja. Nedoslednosti sistema provetravanja u proizvodnji ovih poklopaca nakon što je proizvodnja otpočela u našoj zemlji, nakon raspada SFRJ, kompenzovana je slabim dihtovanjem poklopca, kao I lošim kvalitetom poznate žute gume za kontrolu ispravnosti plovka.