Odredjivanje nagiba tocka u odnosu na podlogu, odnosno stelovanje minusa tj plusa

Pre svega da objasnim onima manje upucenima sta znaci kad se tocak nalazi u plusu ili u minusu...

Minus je kada tockovi gledano spreda ili od pozadi izlegaju ovako: /.....\


Plus je kada tockovi gledano spreda ili od pozadi izlegaju ovako: \...../


Za merenje ugla potrebno je:
1. Dovoljno velika, ravna, horizontalna podloga na koju mozete da parkirate vase vozilo.
2. Jedna vinkla sto vecih dimenzija, pozeljno da su joj kraci minimum kao precnik tocka.
3. Metar
4. Malo papira, olovka i digitron i malo znanja iz osnovne skole

Prvo, parkirajte auto na ravnu podlogu, ispravite tockove ukoliko merite uglove na prednjim tockovima...

Postavite vinklu pored tocka i izmerite koliko je rastojanje vinkle od ivice felne dole (obelezeno na sledecoj slici crveno) i izmerite rastojanje od vinkle do gornje ivice felne (obelezeno na sledecoj slici zeleno). Merite ivicu felne obavezno ne na gumi i obratite paznju da nije felna kojim slucajem kriva na tom mestu




Naravno moze da se desi u zavisnosti od sirine felne i guma da vinklu mozete postaviti skroz do ivice felne ali retko ko ima takav slucaj

Za dalji tekst i radi lakse obelezavanja, uzecemo da je gornja dimenzija tj rastojanje XXmm i donja dimenzija tj rastojanje koju ste izmerili YYmm.

Ako je XX>YY to znaci da je tocak u minusu.
Ako je XX<YY to znaci da je tocak u plusu.
Ako je XX=YY to znaci da je tocak neutralno postavljen.

E sad, bez obzira koji je broj veci, da li XX ili YY, od veceg broja oduzmite manji... Dobijeni broj obelezicemo sa ZZ i neka iznosi u milimetrima. Ako je ZZ=0mm, ne treba dalje da racunate, tocak je neutralan i njegov ugao je 0 stepeni.

Za dalji racun ce nam trebati precnik felne (u daljem tekstu PF), on se izracunava tako sto velicinu felne (13", 14", 15" itd) pomnozite sa 25.4 kako bi dobili precnik felne u milimetrima.

Sa @ cu da obelezim dobijeni ugao koji se trazio i on je izrazen u stepenima.

Ugao se racuna preko formule:
@=sin*(ZZ/PF)

* treba da postavite sinus da bude na -1

Ako zelite da smanjite ili povecate minus tj plus, ono sto je potrebno je da ili nabavite odgovarajuce srafove za stelovanje ili da se pozabavite sa slicovanjem rupa. Pozadi se takodje ugao moze stelovati sa podbacivanjem ili vadjenje podloski koje se nalaze na srafovima koji drze viljusku za gredu. Ako se zeli tocak pomeriti u minus, podbacuju se podloske, ako hoce da se otera ka plusu, izbacuju se podloske.

Slicovanje rupe na prednjim amortizerima za ~0.8mm treba da pomeri tocak za 1 stepen.
Slicovanje rupe na zadnjim amortizerima za ~1.1mm treba da pomeri tocak za 1 stepen.
Podbacivanje ili izbacivanje podmetaca ispod viljuske pozadi u debljini od ~2mm treba da pomeri tocak za 0.6 stepeni.

Slicovanje rupa se radi sa adekvatnom debljinom burgije tj istom debljinom kao saraf koji prolazi tuda i ako se zeli povecati tj pomeriti ugao ka minusu onda se slicuje prema telu amortizera a ako se zeli smanjiti minus tj oterati u plus, onda se slicuje dalje od tela amortizera. Slicuje se gornja rupa od amortizera na sarafu koji drzi amortizer za glavcinu... Pozeljno je da se podbace dve sire podloske ispod glave sarafa i matice po nastelovanom uglu i da se zavare za amortizer kako bi se izbeglo eventualno pomeranje sarafa u slicovanoj rupi.

Srafovi sa stelovanje minusa izgledaju ovako:




Posle modifikovanja uglova, potrebno je obavezno obaviti reglazu trapa!

Sastavio i pripremio: YUgisa


Srecno budzenje  

Da nastavimo pricu malo o nagibu, zasto je on pozeljan u odredjenoj meri. Pokusacu da objasnim koliko toliko preko slike:


A) Primer pokazuje situaciju kada je tocak postavljen na nuli tj totalno vertikalno naspram kolovoza kao sto je obelezeno zelenom linijom. E sad kad se skrece, guma se deformise kao sto je prikazano crvenom linijom. Kao sto se vidi, unutrasnja (desna) strana gume pocinje da se odvaja od kolovoza sto automatski znaci manji kontakt i samim tim manju trakciju sto umanjuje performanse auta i kod guma sa vecim profilom gume moze doci cak i do situacije da bok gume dodje u kontakt sa kolovozom (na slici bi to bila leva strana) koja uopste nije predvidjena da prenese trakciju na kolovoz i samim time bi se drasticno pogorsale performanse.

B) Primer prikazuje situaciju kada tocak ima odredjen negativan nagib. On omogucava pri skretanju kada dodje do deformacije guma da guma bude celom gaznom povrsinom u dodiru sa kolovozom sto omogucava maksimalno prenosenje trakcije i samim tim maksimalne performanse koje vozilo moze da dostigne.


Naravno slika je malo predimenzionisana, negativan nagib tocka ima smisla do odredjene mere, odnosno kada vozilo ide pravo guma mora da bude u dodiru sa kolovozom celom svojom gaznom povrsinom sto je moguce postici u odredjenoj meri zahvaljuci deformaciji gume. Ukoliko se predje preko te granice, guma nece imati pun kontakt pa ce imati losije performanse u uslovima kada ne dolazi do promene pravca kretanja odnosno skretanja.